Već od­ra­ni­je se osje­ća da je ne­kim struk­tu­ra­ma (na­ci­o­nal­nim, vjer­skim i po­li­tič­kim) Cr­na Go­ra pre­ši­ro­ka za ostva­ri­va­nje nji­ho­vih po­seb­nih in­te­re­sa i aspi­ra­ci­ja. Ne­ki­ma je pre­ši­rok glav­ni grad Cr­ne Go­re, pa tra­že po­seb­ne i sa­mo­stal­ne op­šti­ne kao da ih do­sa­da­šnja or­ga­ni­za­ci­ja kul­tur­no ogra­ni­ča­va, eko­nom­ski eks­plo­a­ti­še i uspo­ra­va u op­štem raz­vo­ju. Ako ne­što zna­či is­ku­stvo dru­gih i vi­še raz­vi­je­nih, ta ten­den­ci­ja tre­ba da bu­de za­mi­je­nje­na po­dje­lom glav­nog gra­da na vi­še grad­skih op­šti­na.
Na ne­raz­vi­je­nom sje­ve­ru se sa raz­lo­gom pro­te­stu­je zbog to­ga, ali i bez raz­lo­ga tra­ži iz­laz u for­mi­ra­nju ne­kih unu­tra­šnjih i za­gra­nič­nih za­jed­ni­ca, či­me se ne do­pri­no­si rje­še­nju vi­še­de­ce­nij­skog za­o­sta­ja­nja tog na­šeg re­gi­o­na.
Sa­da ču­je­mo da pred­stav­ni­ci De­mo­krat­skog fron­ta tra­že re­gi­o­nal­nu auto­no­mi­ju za Bo­ku ko­tor­sku. Kao is­kre­ni po­što­va­o­ci opo­zi­ci­o­ne bor­be i čla­no­vi tog ko­a­li­ci­o­nog sa­ve­za, ipak ne mo­že­mo na­ći po­li­tič­ko ili ne­ko dru­go oprav­da­nje za ta­kav za­htjev. Iskre­no se na­da­mo da se ov­dje ra­di sa­mo o so­li­stič­kim is­tu­pi­ma po­je­di­na­ca, ko­ji su, opet s dru­ge stra­ne, oprav­da­no re­vol­ti­ra­ni vi­še­de­ce­nij­skim po­na­ša­njem ak­tu­el­ne vla­sti po svim mo­gu­ćim osno­va­ma nje­nog dje­lo­va­nja i dje­la­nja, ali smo si­gur­ni da ta­kve ini­ci­ja­ti­ve ne­ma­ju va­lja­no ute­me­lje­nje ni u pro­šlo­sti ni­ti do­pri­no­se po­bolj­ša­nju tre­nut­no ne­za­vid­nog po­lo­ža­ja srp­ske po­pu­la­ci­je u Cr­noj Go­ri.
U ve­zi s tim, pod­sje­ća­mo da su u kroz isto­ri­ju od­re­đe­ne ne­do­bro­na­mjer­ne dru­štve­ne i po­li­tič­ke sna­ge bi­le otvo­re­no pro­tiv uje­di­nje­nja Cr­ne Go­re, Bo­ke i San­dža­ka u je­din­stve­nu dru­štve­nu i dr­žav­nu cje­li­nu. Zbog to­ga ču­di da se na fo­nu su­prot­sta­vlja­nja ovoj ostva­re­noj za­mi­sli, ma­kar i iz ne­zna­nja, na­šao i ne­ko iz No­ve srp­ske de­mo­kra­ti­je. Iako ne­ko, mo­žda, mi­sli da ovim pri­stu­pa i do­pri­no­si rje­ša­va­nju srp­skog pi­ta­nja u Cr­noj Go­ri, uvje­re­ni smo da se na ovaj na­čin sa­mo od­ma­že u to­me. Me­đu­tim, ne­će­mo se ba­vi­ti do­ka­zi­va­njem ove tvrd­nje, već is­ti­ca­njem ko­li­ko je neo­sno­va­na te­za da je Bo­ka eko­nom­ski i kul­tur­no osi­ro­ma­še­na usled tra­di­ci­o­nal­nog cr­no­gor­skog dr­žav­nog cen­tra­li­zma. Na­pro­tiv, ova­kvu tvrdnju bi ima­li pra­vo da is­ka­žu i da mno­go uspje­šni­je do­ka­zu­ju pred­stav­ni­ci ili ži­te­lji ne­kih dru­gih pod­ruč­ja u Cr­noj Go­ri, s na­mje­rom da po­ka­žu ka­ko su se osta­li nje­ni te­ri­to­ri­jal­ni dje­lo­vi ili te­o­ret­ski mo­gu­će ad­mi­ni­stra­tiv­ne cje­li­ne de­ce­ni­ja­ma od­ri­ca­li svog raz­vo­ja za ra­čun upra­vo te Bo­ke i či­ta­vog Cr­no­gor­skog pri­mor­ja. To ilu­stru­je i jed­na aneg­do­ta o pre­ko­mjer­nom ula­ga­nju u raz­voj cr­no­gor­skog tu­ri­zma i pri­mor­ske in­fra­struk­tu­re, kao nje­nog pred­u­slo­va. U toj ta­da­šnjoj eufo­ri­ji, ne­ko je u Na­rod­noj skup­šti­ni Cr­ne Go­re (da­kle, u pi­ta­nju je do­ba so­ci­ja­li­zma) pred­lo­žio da se u Ba­ru ili Ul­ci­nju po­dig­ne ve­li­ka pi­la­na (ra­di iz­vo­za i sl.) ko­ja bi pre­ra­đi­va­la drv­nu gra­đu ko­jom je bi­la bo­ga­ta sje­ver­na re­gi­ja Cr­ne Go­re. Na to je še­ret­ski re­a­go­vao je­dan is­tak­nu­ti re­vo­lu­ci­o­nar, po­sla­nik i funk­ci­o­ner iz Ivan­gra­da (Be­ra­na) Mi­ha­i­lo Oj­da­nić pred­lo­gom da se grad­nja pi­la­ne na Pri­mor­ju pri­hva­ti, ali pod uslo­vom da se na sje­ve­ru Cr­ne Go­re iz­gra­di so­la­na u ko­ju bi se mor­ska vo­da do­go­ni­la sa Pri­mor­ja, i to va­go­ni­ma ko­ji bi pre­vo­zi­li i gra­đu. Na taj na­čin, ka­ko je Oj­da­nić ci­nič­no obra­zla­gao ovu eko­nom­sku bra­vu­ru, ne bi bi­lo va­gon­skog „pra­znog ho­da“.
Du­ho­vi­ta do­sjet­ka ovog uva­že­nog i oštro­um­nog po­li­ti­ča­ra ja­sno po­ka­zu­je da je ta­da­šnja cr­no­gor­ska vlast spro­vo­di­la raz­voj Pri­mor­ja na ra­čun osta­lih ili, u naj­ma­nju ru­ku, za­po­sta­vlja­ju­ći osta­le, a po­seb­no pa­siv­ne i si­ro­ma­šne kra­je­ve sje­ve­ra Cr­ne Go­re.
Za­to nam je ovaj pred­log pri­hva­tljiv sa­mo kao ša­la, jer je, zbilj­ski, isto­rij­ski neo­sno­van, prav­no ne­u­te­me­ljen i ne­de­fi­ni­san, a po­li­tič­ki – po­seb­no sa sta­no­vi­šta srp­skih in­te­re­sa – ne­pri­hva­tljiv. Po­ten­ci­jal­na te­ri­to­ri­jal­na auto­no­mi­ja Bo­ke ko­tor­ske mo­žda bi pri­je go­di­la ne­kim dru­gim po­li­tič­kim kal­ku­la­ci­ja­ma u bu­duć­no­sti i re­al­no je uda­lji­la od do­ma­ša­ja „srp­ske sto­pe“, što je ne­spor­no za­de­si­lo ne­ke dru­ge te­ri­to­ri­je na ko­ji­ma je ži­vio srp­ski na­rod i na ko­ji­ma se eks­pe­ri­men­ti­sa­lo slič­nim pred­lo­zi­ma.
Vla­di­slav Vu­ko­vić